Psalms 39

1Zborovođi. Jedutunu. Psalam. Davidov. (39:2) Odlučio sam: “Čuvat ću put svoj da ne zgriješim jezikom; usta ću svoja zauzdati dokle god preda mnom bude bezbožnik.”

2(39:3) Zamukoh, zanijemjeh, glasa ne puštah, ali uzalud - bol mi postade gorča. 3(39:4) U meni srce je gorjelo, na samu pomisao buknuo bi oganj; tad progovorih svojim jezikom:

4(39:5) “Objavi mi, Jahve, moj svršetak i kolika je mjera mojih dana, da znam kako sam ništavan. 5(39:6) Evo, pedljem si mi dane izmjerio, život moj je kao ništa pred tobom: tek dašak je svaki čovjek.

6(39:7) Poput sjene čovjek prolazi tek dašak je sve bogatstvo njegovo: zgrće, a ne zna tko će ga pokupiti.” 7(39:8) A sada, čemu da se nadam, Gospode? Sva je nada moja u tebi!

8(39:9) Izbavi me svih mojih bezakonja, ne daj da ruglo budem luđaku! 9(39:10) Šutim i usta ne otvaram, jer tako si ti učinio.

10(39:11) Bič svoj otkloni od mene, jer izdišem pod težinom ruke tvoje. 11(39:12) Ti kaznama popravljaš čovjeka i sve mu najdraže kao moljac rastačeš: tek dašak je svaki čovjek.

12(39:13) Čuj, o Jahve, molitvu moju, vapaje mi poslušaj, na suze se moje ne ogluši! Jer u tebe ja sam došljak, pridošlica kao svi oci moji. (39:14) Odvrati pogled od mene, da odahnem prije nego odem i više ne budem!

13